|
 Да ли вам заиста треба вртић? Напокон, понекад се може чинити да након кућних услова и односа у стакленицима родитељи пребацују са себе неке бриге да га подигну на рамена странаца. А беба ће бити приморана да буде свакодневно у тиму људи попут њега, где је мало вероватно да ће моћи одмах да бира с ким жели да комуницира, а са ким не. И много тога ће требати учинити сами, не ослањајући се на маму и тату, деду и баку.
Ако се одлучите да дете упутите у вртић, да ли ће тамо моћи да купи заиста корисна?
Комуникација у башти: предности и недостаци
Свакодневно комуницирајући са другом децом, дете може „покупити“ и добро и лоше. Међутим, тешко је не сложити се са чињеницом да степен „лепљења“ лоших навика или некњижевних израза зависи, пре свега, од тога да ли су родитељи довољно добро објаснили и демонстрирали „шта је добро, а шта лоше“. њихов пример.
Други проблем може настати ако се дете научи да дели играчке код куће, слаткиши, и само добро расположење, или, напротив, ни са ким ни са чим да се дели. У првом случају, немогућност заштите њихових интереса може довести до чињенице да ће бебу увредити сви и свашта. А проблем да ли је потребан вртић настаће само зато што ће дете бити против. У другом случају, он може остати у потпуној изолацији од групе са гомилом поправљених играчака.
Међутим, такве неравнотеже у кућном васпитању неизбежно ће почети да се изглађују, јер ће дете, уским невољом, хтети или неће, морати проширити свој круг комуникације, макар само због чињенице да ће проводити неколико сати дневно са друга деца. И сва деца имају различите навике, карактере, начин комуникације. Али чак и упркос чињеници да је у тако нежном добу и даље тешко развити сопствену линију понашања, вртић ће помоћи детету да формира примарну тактику комуникације са положаја „ја“ и „друго“, „ја“ и "ми". Постепено ће дете моћи да научи како самостално да изабере тачну комуникациону тактику. А ова вештина ће му помоћи да се касније брзо прилагоди у школи, а много касније и у студентском и радном колективу.
Вртић: родитељски поглед
А ако су родитељи одлучили да дете пошаљу у вртић са једва 1,5-2 године? Које корисно знање ће се појавити код деце за коју вештине вербалне комуникације још увек нису доступне? На крају крајева, дешава се (и то прилично често) да дете у овом узрасту не само да не зна да користи кахлицу, већ не зна ни да одраслу особу скрене на чињеницу да га нешто боли. Деца, такође, међусобно комуницирају. Али до 3 године свако дете постоји, као да постоји, у свом свету и тешко је такву комуникацију назвати потпуном; до сада се своди на заједничке шетње и краткотрајне групне активности. Деца у ово време проучавају свет, пажљиво га гледају и постепено почињу да опонашају оно што виде. Чак и у међусобној комуникацији. Али тада се деца, која су у башту изведена готово из колевке, много брже навикну на свакодневну рутину и не брину толико о одвајању од родитеља за дуг, дуг дан.
И шта бисте још наредили родитељима у савременим условима, који понекад морају да се потруде да дају своје дете Вртић? Довољно је замислити уобичајену ситуацију. Исцрпљени родитељи, који раде од зоре до зоре, крајње су исцрпљени у потрази за благодатима овог света, а до краја радног дана постоји потпуно природна жеља за одмором. Међутим, дете, напротив, жели да трчи, скаче, игра се, црта. По могућности са мамом или татом (или обоје). Тако се поставља дилема: оставите посао неко време и потпуно се предајте детету или радите у потпуности тако да му ништа не треба. Мало ће се родитеља сложити да размене изгледе за пружање добром образовању детета или бар његово храњење, облачење и поткивање, као и других, за тренутне радости. Стога, ако не раде само мама и тата, већ и дедови и баке, нема потребе за одабиром, у великој мери и нема питања о томе да ли је потребан вртић.
Задаци васпитача
Васпитачи, наравно, нису родитељи, али без обзира на то, бар да не би кршили опис посла (не иду сви на посао са децом по занимању), свакодневно ће морати да раде на развоју и васпитању деце. А то су игре, и часови, и припрема и одржавање матинеја. Другим речима, све оно за чим мало дете детета и радознали ум детета толико жуде. И овде већ много тога зависи од учитеља: похвалите, пожалите, само разговарајте са сваким дететом у условима тоталне пренатрпаности предшколских установа, ни један наставник неће имати довољно времена ни менталне снаге. Али сасвим је могуће родитељима скренути пажњу да је њиховом детету потребно нешто друго осим стандардних активности. Барем да би вртић постао још један корак ка перцепцији мале особе овог света као захвалне и брижне.
Пресниакова Е.
|
