Спојка или спона? |
|
Писац Б. Тимофеев у књизи "Да ли кажемо тачно?" назива очигледно, иако врло старо, искривљење добро познате фразе: „Добио сам као пилићи у супи од купуса“. „По правилу не кувају супу од купуса од пилића", пише Тимофеев. „Где је, дакле, петао завршио (кокоши - у старом имену)? Све је у вези са искривљавањем старе народне пословице: „Ушао сам у ОСХИП као пилићи“. Овај израз нећете наћи ни у једном од објашњавајућих и фразеолошких речника. Речници МИ Микхелсон-а и ДН Усхаков-а, 4-томни и 17-томни речници које је објавила Академија наука дају само изреку да је добио као пилетину у супи од купуса, односно у неочекиваној невољи, у непријатној ситуацији. М.И.Микхелсон као илустрацију наводи одломак из приче В.И.Дахла: „Не знате где ћете изгубити. Ходао је, шетао и налетео на своју несрећу, и ударио као пилићи у супи од купуса: Черкези су га узели живим рукама - трчао је према ловцу и звери, а и сам је дотрчао до њих.. Тргање, настало на основу лажне етимологије (само је чупање или чупање могло произаћи из „чупања“), спремно је као да ће истиснути супу од купуса изворно из изреке. У међувремену је могућа поузданија интерпретација порекла овог израза. Чињеница је да је пре него што се пилетина звала не само мушка перад, већ и петао било које игре (на пример тетреб). У бројним изразима ухваћен сам као лисица у замци, попут лешника у замци итд., У шали и иронично звучало је као пилетина у супи од купуса (о тетребу). Штавише, последњи израз могао би имати дословни извор и такође повезан са замком. У стара времена постојала је нека врста замке која је штипала ногу птице - шиљак, или штипаљка, или штипаљка (то јест, стезаљке, клешта, пороци). Такве замке од расцепканог дрвета постављане су на птице, велике животиње (лисице, медведи), веверице и куне. Рука или нога неопрезног ловца, несретног дрвосече, могла је да падне у шчап (или прстохват), попут замке. Ово је изнедрило изреку. „Ући у шчап - у стезању, у шемији, у невољи“, - прочитати у речнику В. И. Дахл. Дакле, још једна почетна верзија изреке: Добио сам попут пилића у стомаку (у стисци), што је дало звук и семантичко поигравање речима схцхап - пинцх - схцхи.
ВИ Дал у свом речнику даје жестину и малтретирање - за име похабаног места, иверје на дрвету, као и посебно жестину и жестину (умањено за њега - насилник) - за означавање удице, замке, заструге .Постоји и пословични израз: „Нема закачења, застоја, све је глатко“... Штавише, древна разлика између речи насилник (ивер у дрвету) и спона (саструга, удлага при обради даске) омогућава вам да продрете у првобитно значење изреке. Не ради се о истуреним чворовима и иверима, већ о кукама које су остале након обраде и о чворовима у плочи, које је увек врло тешко поравнати. Без чвора, без кваке - то значи да је све чисто обрађено и првокласни материјал (без чворова) доведен до огледала. Отуда фигуративна употреба изреке није једноставно поређење, не квалитет материјала, већ добар посао, бриљантно обављање неког посла или задатка. Тако треба схватити израз без проблема, без проблема. И ово је још један пример живе слике пословице и изреке, дубоке мудрости и тачности значења садржаног у њима. Л. Сквортсов Сличне публикацијеПрочитајте садаСви рецептиПрочитајте сада |
Покушаји "Поправи" једна или друга пословица и изрека, за разјашњавање и разјашњавање њеног значења сусрећу се прилично често. То је због древности многих пословица и изрека, делимичног или потпуног заборава њиховог дословног значења, полисемије, која понекад омогућава њихово тумачење на различите начине.
Предлажући да се спона замени закачом, многи сматрају да су то речи различитих корена и значења. У стварности ово није потпуно тачно. У алтернацији самогласника е-и-о - „Нулти звук“ одражавају се фонетски односи дубоке антике. Јасно је, наравно, да се речи историјски истог корена, укоријењене у различитим вокализацијама, могу временом схватити као полуповезане или чак једнако туђе, као што су, на примјер, ријечи растргати - побјећи - повуци - насилник - весео - бесмислица (иако се сви враћају у исти корен). Иначе, од истог корена од истог корена настају речи травњак (оно што се откинуло), рупа (оно што се отргнуло, откинуло) и пут (пролаз искидан кроз шуму). Многи говорници имају тенденцију да повезују реч село са речју дрво пореклом. Заправо, овде је исти корен који треба цепати. Село је место шумског насеља, где су дрвеће поцепано, почупано, буквално „поцепано место, обрадиво земљиште“. У модерним народним дијалектима сачувана је стара реч дор - „Девичанско земљиште подигнуто, ново“ или "село" (Липин Дор, на пример): несумњива је његова веза са глаголом растргати - истргнути.
