Живот се обично посматра као континуирани процес. Настаје у тренутку настанка живог бића у јајету, спора или семену, пролази кроз низ мање или више сложених стадијума развоја, достиже одређено цветање, опада са старењем и завршава се у тренутку старих доба, када се сви животни процеси заустављају.
|
|
Најважнија, најчешћа последица атеросклеротичних лезија зидова артерија, са стварањем задебљања (плакова) на њима, јесте сужење лумена артерија.
|
|
Колико често можете видети да људи на храну гледају готово као на заморан посао. Равнодушни су према условима у којима се узима храна, не остављају увек довољно времена да мирно, лежерно доручкују или ручају, једу врло брзо, између времена, у покрету, не знају потребу да посматрају, како је ИП Павлов звали су их „Правила о храни“.
|
|
Дешава се да неко живо биће, стицајем околности, постане уобичајени омиљени, нека врста препознатљивости датог подручја.
|
|
За производњу свих врста сирева потребне су млечнокиселе бактерије које ферментишу млечни шећер и млечне цитрате да би створиле млечну киселину, ЦО2 и неки други производи (диацетил, ацетоин, сирћетна киселина итд.).
|
|
У зубу се налазе 3 дела: круница, врат и корен.
|
|
Болест је кршење нормалне виталне активности тела под утицајем штетних фактора околине на њу, што доводи до смањења прилагодљивости и радне способности особе.
|
|
Често се дешава овако: човек одлази на посао, на брзину испијајући чашу чаја са хлебом или чак на празан стомак. Појео током паузе за ручак, осећа се поспано цео дан. Увече, огладневши, поново једе, а ноћу не спава добро, види узнемирујуће снове.
|
|
Људско тело је у сталној интеракцији са спољним окружењем око себе. Кршење ове интеракције може довести до развоја болести, посебно тонзилитиса.
|
|
Сматра се да је пас прва животиња коју је човек припитомио. Хиљаде година живота раме уз раме са људима до непрепознатљивости су промениле не само изглед потомака вука и шакала (има више од три стотине раса паса!), Већ и навике, карактер, саму „душу“ животиња.
|
|
У људском нервном систему постоје три главна дела: централни, периферни и вегетативни.
|
|
|
|