Такође се назива боражина, боражина или чак боражина; потоњи назив, међутим, користе само ботаничари. У целом свету трава краставаца гаји се прилично ограничено, у Русији је врло ретка, углавном као поврће, медоносна и лековита биљка у повртњацима. Али у старом Риму и у средњовековној Европи боражина је била честа на јеловнику ратника и младенца. Некада се веровало да цвеће помаже да се подигне дух и одагна туга.
Интересовање за биљке краставаца у западној Европи порасло је након објављивања књиге Валтера Сцхоененберга „Биљни сокови - извор здравља“. Аутор је тврдио да је сок од боражине у основи природно љубавно пиће.
У међувремену, биљка краставца једе се као замена за краставце, додајући је винаигретте, салате, прилози, окросхка, хладне супе од поврћа и боршч, понекад се користи за ароматизирање тинктура, вина, пунча, сирћета.
Листови садрже аскорбинску киселину (до 17 мг%), каротен (3,4 мг%), слузне супстанце (до 30%), јабучну и лимунску киселину, значајне количине калијум нитрата; цвеће - слуз и есенцијално уље.
У медицини се лишће биља користи свеже и суво за зглобни реуматизам, гихт, кожне болести, као седатив, благи лаксатив и средство за облагање.
Витаминска салата од биљака краставца спречава упале у бубрезима и цревима и смањује осећај иритације код високо узбудљивих људи.
Краставчана трава је уобичајени коров на пољима и пустарама. Једногодишња је или двогодишња биљка породице боражине. Листови су меснати, велики, груби, цели, фино назубљени по ивици; имају мирис свежих краставаца. Стабљика разграната, густа, чекињасто длакава длакава. Велики плави висећи цветови са пет тамнољубичастих прашника сакупљени су у распрострањеном цимбозно-паникулатном цвату.
Плод је дугуљастог ораха, ребрастог и неједнаког, зрело тамно смеђег, готово црног.
Да би се добило рано зеленило, семе се сеје пре зиме или раног пролећа. У пластеницима, сетва у низу или насумично (6-8 г по 1 м2); на отвореном пољу, једнолинијска или трака са размаком редова од 45-50 цм, између редова 20 цм (3-4 г по 1 м2). Саднице се проређују два пута, остављајући растојање између биљака 15-20 цм. Нега се састоји у олабављењу размака у редовима и корењу. Могу се користити биљке уклоњене у другом проређивању.
И. Схелукхин
|