Белешка
Добар тек, свима!
Укусне палачинке!
Идемо брзо у понедељак!
Чехов А. П. Прича о „палачинкама“
Времена попуштају и постепено нестају у Русији древни обичаји, одећа, песме; много тога је већ нестало и има само историјски интерес, а опет такве глупости попут палачинки заузимају исто чврсто и познато место у савременом руском репертоару као и пре 1000 година. Ни у будућности им се не назире крај ...
Узимајући у обзир часну старост палачинки и њихову изванредну, вековну трајност у борби против иновација, срамота је помислити да ови укусни кругови од теста служе само уским сврхама кулинарства и добробити ... Закон, кухиња и стомак не трају хиљаду година.
Што се мене тиче, готово сам сигуран да старе палачинке које говоре много језика, осим кувања и прождрљивости, имају и друге крајње циљеве ... Поред тврдог, тешко сварљивог теста, садрже и нешто више, симболично, можда чак и пророчански ... Али шта тачно?
Не знам и нећу знати. Ово је конституисало и још увек представља дубоку, непробојну женску тајну, до које је тешко доћи, као и насмејати медведа ... Да, палачинке, њихово значење и сврха су тајна жене, таква тајна да мушкарац тешко да ће ускоро научити. Напиши оперету!
Још од праисторије Рускиња је ову тајну држала светом, преносећи је са породице на породицу само преко ћерки и унука. Ако је, не дај Боже, препозна и један мушкарац, онда ће се догодити нешто страшно што ни жене не могу да замисле. Ни жена, ни сестра, ни ћерка ... ниједна жена вам неће открити ову тајну, без обзира колико јој били драги, без обзира колико ниско пала. Немогуће је купити или разменити тајну. Његова жена не изговара ни у жару страсти, ни у делиријуму. Једном речју, ово је једина тајна која је 1000 година успела да се не пробуди кроз тако често сито као што је лепа половина! ..
Како се пеку палачинке? Није познато ... Тек ће далека будућност сазнати за ово, али ми бисмо, без образложења и без питања, требали јести оно што нам сервирају ... То је тајна!
Рећи ћете да и мушкарци пеку палачинке ... Да, али мушке палачинке нису палачинке.Дишу им хладноћу из ноздрва, на зубима одају утисак гумених галоша, а по укусу далеко заостају за женама ... Кувари морају да се повуку и признају да су поражени ...
Палачинка колачићи су искључиво женска ствар ... Кувари су одавно требали схватити да ово није само преливање теста по врућим шерпама, већ свети обред, читав сложен систем у којем постоје њихова веровања, традиција, језик, предрасуде, радости, патње ... Да, патње ... Ако је Некрасов рекао да је Рускиња исцрпљена, онда су палачинке делимично криве ...
Не знам у чему се састоји процес печења палачинки, али тајна и свечаност којом је жена опремила овај свети обред донекле су ми познати ... Много је мистичних, фантастичних, па чак и спиритуалистичких ... Гледајући у жена која пече палачинке, могло би се помислити да призива духове или вади филозофски камен из теста ...
Прво, ниједна жена, без обзира колико је развијена, никада неће почети да пече палачинке 13. или испод 13., у понедељак или понедељак. Палачинке ових дана не раде. Да би се то заобишле, многе паметне жене почињу да пеку палачинке много пре Масленице, па домаћинства могу да једу палачинке на покладни уторак и 13. марта.
Друго, уочи палачинки, домаћица увек мистериозно шапуће о нечему са куварицом. Они се шапућу и гледају се таквим очима, као да састављају љубавно писмо ... Након шаптања, кухињског дечака Иегорку обично шаљу у радњу по квасац ... Домаћица затим доведени квасац тражи за дуго времена, њушка и, без обзира колико су идеални, сигурно ће рећи:
„Овај квасац није добар. Иди, гадни дечко, реци им да ти дају боље ...
Дечак трчи и доноси нови квасац ... За то се узима велика тегла лобање и сипа водом у којој цвета квасац и мало брашна ... Кад квасац процвета, дама и кувар пробледе, теглу покријте старим столњаком и ставите је на топло место.
- Гледај, немој преспавати, Матриона ... - шапће дама. - И то тако да стално држите банку топлом!
Немирна, мучна ноћ следи ово. И кувар и госпођа пате од несанице, али ако спавају, у делирију су и сањају страшне снове ... Како сте ви мушкарци срећни што не печете палачинке!
Пре него што се тмурно јутро смрачи испред прозора, госпођа, боса, рашчупана и у једној кошуљи, већ трчи у кухињу.
- Добро? Па како? - она баца питања на Матриону. - И? Одговори ми!
А Матриона је већ код конзерве и у њу сипа хељдино брашно ...
Треће, жене стриктно пазе да било ко аутсајдер или мушко домаћинство не уђе у кухињу док се тамо пеку палачинке ... Кувари тренутно не пуштају ни ватрогасце. Не можете ни да уђете, ни да погледате, ни да питате ... Ако неко погледа у теглу лобање и каже: „Какво добро тесто!“, Онда га бар излијте - палачинке неће успети! Није познато шта жене говоре док пеку палачинке, које чаролије изговарају.
Тачно пола сата пре него што се тесто сипа у шерпе, црвени и већ измучени кувар у теглу улије мало вруће воде или топлог млека. Дама стоји ту, жели нешто да каже, али под утицајем свете страве не може то да изговори. А домаћинство у ово време, у ишчекивању палачинки, прошеће собама и, гледајући у лице домаћице која улети у кухињу, помисли да ће се родити у кухињи, или бар венчати.
Али онда, коначно, прва тава шушти, а затим друга, трећа ... Прве три палачинке су отпадни папир који Јегорка може да једе ... али четврта, пета, шеста итд. Стављају се на тањир, покривају салветом и појурио у трпезарију онима који су одавно били жедни и гладни. Домаћица га носи сама, црвена, блистава, поносна ... Могло би се помислити да не држи палачинке, већ прворођенче.
Па, како објашњавате овај тријумфални изглед? Пред вече, госпођа и куварица од исцрпљености не могу ни стајати ни седети. Изгледају патнички ...Ипак, чини се, мало, и они ће наредити да живе дуго ...
Ово је спољна страна светог обреда. Да су палачинке намењене искључиво за прождрљивост, онда, видите, ни та мистерија, ни описана ноћ, ни патња не би били неразумљиви ... Очигледно је да нешто постоји, а то „нешто“ се пажљиво крије.
Гледајући даме, ипак треба закључити да ће палачинке у будућности морати да реше неки велики, светски проблем.
По први пут - „Петербуршке новине“, 1886, Н 49, 19. фебруара, стр 2. Потписано: Рувер.
Објављено према тексту новина.
В. Никифоров-Волгин. Прича „Предвечерје Великог поста“
Масленица је дошла у лаганој мећави. ... Људи су мирисали на палачинке. Богати су пекли палачинке од понедељка, а сиромашни од четвртка. Мајка је пекла палачинке са молитвом. Прву печену палачинку ставила је на спаваћицу у знак сећања на преминуле родитеље. Мајка је пуно причала о сеоском пусту и било ми је јако жао због чега су моји родитељи одлучили да се преселе у град. Тамо је све било другачије. У селу Масленични понедељак је сазван - састанак; Уторак - флерт; Среда - гурмански; Четвртак - прелом; Петак - вече свекрве; Субота - снајка; Недеља - испраћај и опроштај. Масленица се такође звала Бојариња, Царина, Оссудариња, Мајка, Гулена, Красава. Певали су песме саткане од звезда, сунчевих зрака, златних месечевих рогова, од снега, од ражених класова.
Током ових дана сви су били весели и само је једна црква туговала у вечерњим молитвама. Свештеник је већ прочитао коризмену молитву Јефрема Сиријца „Господ и господар мог живота“. Стигла је опроштајна недеља. Преко дана смо ишли на гробље да се поздравимо са покојном родбином. У цркви, после Вечерње, свештеник се поклонио до ногу свим људима и затражио опроштај. Пре спавања поклонили су се једни другима, загрлили се и рекли: „Опрости ми, за име Христа“, а на то су одговорили: „Бог ће опростити“. На данашњи дан у селу се узгајало предиво, односно стављали су се прамен предења у јутарњу зору тако да је цело предење било чисто. Сањао сам о наступајућем Великом посту, из неког разлога на слици светог Сергија Радоњешког који шета снегом и наслања се на црни хегуменски штап.
Данас је субота, претпоследњи дан Маслене. Сутра опроштена недеља!
Искрено ПРЕДЛОЖИМ: „ОПРОСТИ МИ ХРИСТОВО ТУГО!“
И СА СВЕГА СРЦА ОДГОВОРИМ: „ОПРОСТИ БОГ! И ОПРОСТАМ! "