|
 Шта се дешава ако израчунате телесну потребу за протеинима? У млеку фракција протеина износи 3,2%, или 32 грама у једном литру.
Просечна потреба човека за протеинима је 100-130 грама дневно или нешто мање (различити аутори наводе различите, понекад значајно различите бројке).
Из овога се види да је за потпуно покривање потребе за протеинима сасвим довољно пити 3-4 литре млека дневно. Штавише, биохемијски састав протеина млека је бољи од протеина јаја, месо, риба, а да не говоримо о многим протеинима биљног порекла. Међутим, овде је потребно мало упозорење.
Чињеница је да телу нису потребни протеини као такви, а они остају у облику меса или јаја само неколико минута након гутања. А онда га специфични ензими, названи протеолитички за ову специфичност (од грчког протео - протеин, лиза - растварање), растављају на његове саставне делове - аминокиселине.
Укупно је познато нешто више од осам десетина аминокиселина, али за нас је главни интерес „само“ 22, најважнија у исхрани. Од њих 22, тачно десет се односи на „незаменљиве“, односно на оне које наше тело није у стању да самостално синтетише чак ни са вишком свих осталих и зато их нужно мора припремити са храном.
Шта свако од ових 10 „ради“ у нама, као и 12 других главних, још није сигурно познато, али већ је много тога утврђено. На пример, хистидин је укључен у стварање хемоглобина, а ако му недостаје хране, развија се анемија; леуцин некако стимулативно делује на раст - уз његов недостатак, деца и млади расту и погоршавају се, а поред тога ремете нормалну активност бубрега и штитне жлезде; са недовољним уносом лизина у тело, смањује се број еритроцита, оштећена калцификација костију итд.
Млеко садржи и у довољним количинама свих 10 „незаменљивих“ амино киселине... Истина, с обзиром да природа млеко за храну одређује не за одрасле, већ само за новорођенчад, а потреба за протеинима уопште и за појединим аминокиселинама код деце и одраслих значајно се разликује, пропорционални садржај неких „незаменљивих“ је повољнији за тело одојчади. Међутим, ова разлика није основна, а 3-4 литра млека је сасвим довољно да у потпуности покрије недостатак аминокиселина.
Потребу за несенцијалним аминокиселинама је теже одредити. Теже је јер се обоје синтетишу у телу и у њега улазе споља. Међутим, у сваком случају, оних 3-6 литара млека које покривају потребу за калоријама садрже довољну количину не само небитних аминокиселина, већ и „полупроизвода“ за њихову производњу.
Владиславски В. - О вашој храни, човече
|
